Када неко попут Игора Златковића, синонима за насилника над женама, проговори о  људскости и емпатији, изрека из народа ,,ко о чему ...", добија пуно значење. Студентски протести у Врању су све, сем протести студената, већ збирудија нерадника и пропалих политичара у редовима опозиције, од које су се студенти одавно дистанцирали. Наравно, у недостатку подршке, Златковић и њему слични присвајају какву-такву руљу сачињену од дувача у пиштаљке и вувузеле и неартикулисаних скакача. Никоме нормалном такво понашање не сме и не може бити знак људских саосећања, по најмање емпатије, која је гле чуда, у Врању закаснила цела три месеца након трагедије у Новом Саду. А што се Златковића тиче, доказани насилник са својом руљом и њиховом крвавом политиком злоупотреба свих трагедија, вероватно ће опет да мења странку или покрет или удружење грађана. Ваљда ће се и он коначно пронаћи. Али и ако се не пронађе, да не брине, наћи ће га неко на политичкој депонији.

Савет за информисање, 

ГрО СНС Врање