Колико год се трудили да пронађемо било шта људско у агонији промашеног новинарства  која се прожима редовима опструктивног писања, сада већ познатог по накарадности портала Инфо-Врањске, не налазимо ништа вредно или достојно стандардима журналистике модерног друштва. Ни покушај игнорисања његовог постојања не даје резултате, јер је за предуги прериод тровања друштва у коме живимо, метастазирао и захватио све оне подложне његовој заразности, разуме се мислимо на најниже слојеве друштва,  болесне од истог синдрома неважности и ништавила. Али  као и сваки паразит друштва, и Врањским је потребан домаћин  коме ће да се „накаче” да би преживљавали, а у кога се угледати ако не у носиоца писане речи који приповеда ништа мање до таргетирање председника државе Александра Вучића. Свима је јасно да је реч о НИН недељнику, о коме је довољно рећи да му уредништво чине Милан Ћулибрк ,који је на насловницу стављао слику са пушком упереном у председника, па је скидао и Весни Малишић која упоређује одбрану српских светиња у ЦГ са цртањем шаховница по Београду. Не тражите даље дефиницију србомрства. Вођени публикацијама таквог уредништва, Врањске се вежу за ништа друго до за „Скадар На Бањштици”, што никако не изненађује, јер је логично да ће неко такав давати помен нечему као што је овај, сада већ бивши симбол некадашњих неспособних власти које су Бањчане, неговањем споменика руиниране прошлости, држали као таоце друштва.  И напокон је након 40 година  уклоњен тај подсетник пролазности у пропадању Врањске Бање, са њим чини се нестале чак и сенке једног времена које би сви да заборавимо, а на обрисе некадашњег хотела нићи ће нови, велелeпни хотел, онакав какав и доликује Врањској Бањи.

А Врањске…Врањске су биле и остаће непресушни извор измишљотина, фабрикованих афера, промашених душа изгубљених над тастатуром излизаном на местима где се мржња ума преноси на слово, оно најгоре што завист због туђег успеха и јад због сопствене бескорисности, уме да састави у неколико речи. И као и свако зло овоземаљског живота, и оно ће нестати. Баш као што ће се са годинама само проносити глас међу мештанима Врањске Бање да је ето баш ту, надомак  реке, некад постојало једно ругло сачињено од људи којих срећом више у власти нема. А генерације које долазе, њима ћемо оставити од  прошлости само сећање, јер у будућности коју данас градимо, места  за споменике из ружне прошлости нема. 

Савет за информисање

ГрО СНС Врање