Постојала је огромна дилема у ГрО СНС да ли је потребно реаговати на последње небулозне и дилетантске тврдње господина Андонова у Врањским новинама о наводној декларативној борби локалне власти против корупције. Одлично нам је познато да ће наша реакција пружити бесплатан медијски простор и дати беспотребну политичку инфузију овом политичком мртвацу, али интереси правде и истине, и морална обавеза према нашим гласачима нас обавезује да раскринкамо овог квази политичара.

            Пре свега поставља се питање одакле господин Андонов црпи кредибилитет и морално право да критикује локалну власт чији је био део, до пре неки дан, а нарочито борбу против корупције? Изгледа да дотични не види, или не жели да види да је Врање после Ниша једина локална самоуправа која је на време усвојила Локални антикорупцијски план и која ће за неки дан формирати Локални антикорупцијски форум (ЛАФ), и што је веома битно, једини смо град који ужива подршку ОЕБС- а у овом сложеном процесу. Да не говоримо о томе да је наша локална самоуправа на трећем месту по транспарентности на ранг листи организације Транспарентност Србија. Мало ли је господине Андонов? Оно што код дотичног заправо забрињава је елементарно непознавање институција правне државе и основе политичког система. И просечном средњошколцу правно - биротехничког смера је познато да једино правосудни органи имају надлежност да процесуирају кривична дела корупције, тако да остаје мистерија зашто господин Једва Прођох Цензус локалну власт ставља у контексту броја судских поступака против корупције. Можда би неки злонамерници и политички неистомишљеници рекли да је то нормална комуникација и политички дискурс господина Андонова у недостатку конкретних политичких резултата. И уз сву добру вољу и концетрацију, заиста је тешко навести макар један успешан пројекат или дело које је урадио за грађане Врања и по којем ће га памтити. У кортексу просечног врањанца ће бити упамћен по Александровачком језеру и алгама, као гробара двеју опозиционих политичких странака, физичком обрачуну са његовим страначким другом у једном познатом ресторану, памтиће га као човека амбивалентних и контрадикторних политичких ставова и аутистичног и аутодеструктивног политичког деловања. Превише за  једног стоматолога, али премало за једног „визионара“.

            Када све резимирамо и подвучемо црту, долазимо до закључка да је оставка господина Андонова заправо једини паметан и логичан политички потез у читавој његовој политичкој каријери. Тим својим чином спасио је и себе, али и грађане Врања. Можда ми још нисмо на том степену политичке свести јер смо недовољно сазрели за идеје и доктрину овог несхваћеног стоматолога на привременом раду у политици, али једно смо сигурни, локална политика је можда изгубила лошег политичара, али његова скупоцена ординација је зато добила осредњег стоматолога.

                                                                                                Градски одбора СНС 

                                                                                                            Врање